Dugo smo mi našu ljubav „kuvali”, ali smo nekako na brzinu odlučili da je krunišemo brakom. To vam je kao kad kažete da je u glumi najbolja ona spontanost koja se planira i vežba. Tako je i u ljubavi, prvo se dovoljno dugo upoznajemo i „vežbamo” da zavolimo sve mane svog muškarca, pa onda brzo stupimo u brak, jer jedva čekamo da postanemo jedno. Što se mene tiče, to mi se dogodilo u pravo vreme, jer u jednom trenutku vam postane dosta samog sebe, pa želite da brinete o još nekom. Od prvog dana se ne odvajam od burme, jer me asocira na najlepšu stvar u životu, a i izabrala sam onu koja će ići uz sve – kaže šarmantna voditeljka. Kako su Nina i Branislav u brak stupili samo pred matičarem, sada razmišljaju da se na večnu ljubav zakunu i pred Bogom. Sigurno će se, kaže Nina, venčati i u crkvi, ali kada njihov sin Lav malo poraste, kako bi mogao da uživa s njima.
-
Koliko su trajale pripreme za venčanje? Šta vam je bilo najvažnije da ne krene „po zlu”?
– Vrlo kratko. Nismo mi od onih koji prave višemesečnu dramu. Odmah smo se dogovorili da na svadbi neće biti mnogo ljudi i da će svirati moj bend, čime smo u startu olakšali pripreme. Valjda nam je bilo lepo i zbog toga što nismo istrošili energiju pre samog događaja. Bilo nam je samo važno da ne opteretimo ljude, koji treba da dođu da se provedu, a mi ih „upregnemo” od šest časova ujutro. Nekako smo bili sigurni u kvalitet odluke da nam svadba počne u 17 časova i da se završi do ponoći. I bilo je prelepo. Iako sam bila trudna, mučnine su prestale na vreme, pa
sam mogla da igram i pevam.
-
A koliko je trajala potraga za venčanicom?
– Venčanicu sam pronašla za jedno popodne, a mama mi je bila od velike pomoći. Želela sam da moja venčanica nema žipone i tešku čipku i da posle svadbe ne postane nešto najomraženije što sam u životu nosila. Zato je više ličila na prelepu balsku haljinu.
-
Jeste li razmišljali o tajnom venčanju, na nekom skrivenom mestu?
– Nismo želeli da se krijemo, a nismo ni toliko sebično uživali u svojoj ljubavi da je ne bismo podelili s najbližima. Mada ima ljudi koji o tome maštaju, mene nikada nije privlačila takva svadba. Radije bih na medeni mesec otišla na neko lepo i skriveno mesto, a venčanje je, ipak, i neki administrativni čin, koji ja poštujem.
-
Čime vas je Leka osvojio?
– Svojom smirenošću u svim životnim situacijama. Dok me je osvajao, bio je strpljiv i nežan, ali je i prvog momenta rekao ključnu stvar: „Želim s tobom da živim i da imam decu”. On stoji iza svega što kaže, a to mi je vrlo bitno, jer i sama nastojim da budem odgovorna. Takođe, uprkos razlici u godinama, imamo neke navike koje se poklapaju, pa smo se vrlo brzo uklopili u zajednički život. On je neumoran. Nikada mi ništa ne odbija i ništa mu nije teško. Ja takvu energiju još nisam videla. Time me iznova oduševljava.
-
A čime vi oduševljavate njega?
– Leka je uvek govorio da ga podsećam na njegovu majku. Ona je, kaže, bila odgovorna i imala je dušu za sve što je radila. Bila je pravična, ali i stroga. To su neke opšte odrednice, ali mislim da ja njega osvajam time što ga stalno mazim i ljubim.
-
Brzo ste se nakon porođaja vratili poslu. Uželeli ste se televizije?
– Lav već ima osam meseci, pa je sada mnogo lakše. Vratila sam se poslu jer sam navikla da radim. Istina je da ću imati mnogo obaveza oko pripreme emisije „Zaštićeni svedok” na TV „Pink”, ali isto tako ću veći deo posla moći da obavljam kod kuće. Na meni je da mnogo čitam, istražujem, smišljam pitanja i tok emisije, a Lav me odmara u pauzama. Taman se uz njega očistim od teških stvari, napunim novim elanom, pa mogu dalje. Dete je poklon od Boga koji oplemenjuje dušu. Tek u dodiru sa „malim bićima” postajemo nesebični i bolji.
-
Kako trenutno „stojite” sa vašom velikom ljubavlju – pevanjem?
– Baš tako, stojim. Ništa nisam radila na tom planu, jer bi sada bilo previše da kao nekada odlazim u ponoć na svirke. Možda ću jednog dana opet javno pevati, ali tada će to biti na profesionalnom nivou, a ne kao hobi što je dosad bilo. Ali zato stalno pevam Leki i Lavu.
